.

27 September 2006

ПОГЛЕД ПОД ПОВРШИНАТА

Љубов,
што навистина значи ?

Таа е надеж
Помоли се на морето
кога ке тргнам до дното
Верба,
Следи ме во провалијата
со затворeни очи
Болка,
Одкини дел од телото
и подари ми го со насмевка
Борба,
Прегрни ме силно
кога ке ти забодам нож во срцето
Жртва,
Легни крај мене и смртта
и затвори го ковчегот.


14.02.1993

5 comments:

Анастазија said...

Ахм... Убава песна.
Искрена.
Немам замерки.
Освен неколку грешки од невнимание можам да кажам дека нема никаква маана. Само... Дај малку оптимизам.
Љубовта е сепак прекрасна и не е во се' смртта!:)

Rocka said...

Секако дека е така,
Лубовта е прекрасна...

Песнава има усте еден стих од кој се одкажав...

Невиност, убавина,
задоволство, срека,
тоа е површина
што лесно се крши
ако не ископаш
длабоки темели.

Anonymous said...

Neberojatno vesta igra na zborovi...Sekoj stih mi nosi novo dozivuvanje...Edna na momenti gruba realnost vo pesnava e opisana so prekrasna i dlaboka lirika...
Ne smetam deka na pesnava i fali optimizam...Ednostavno e iskrena...
Navistina odlicno!(my favourite one btw)

немирната said...

I mene mi e isto omilena.. Osobeno posledniot del so zrtvata.. Fenomenalno..

Rocka said...

"Борба,
Прегрни ме силно
кога ке ти забодам нож во срцето"


Za ovoj stih na vremeto se vodea dolgi raspravii. Togas znaevme da diskutirame i po cela vecer za nekoja moja nova pesna, ili slika na prijatelot, za nekoja kniga ili misla... Na mermetnata masa vo podrumot pretvoren vo inptovizirano atelje, uz crveno vino, sveki...
Ah, toa bese sosema druga realnost, tamu deadpoet se uste zivee, mozebi po malku i na ovie blog stranici...