.

05 October 2006

... ПО СОНОТ

Денови и ноќи копнеж
одкога те пронајдов
со сонце во косата
по твојата топлина

Сон драг и чест
И кога најпосле се оствари,
кога сонот стана јаве
се се изгуби како сон...

Остана само чувството
длабоко и неодминливо,
како стравот и крикот
по нокните мори

И повторно копнеж, сега,
одкако те почувствував,
Те всадив во себе,
се всадив во тебе,
Повторно по сонот копнеж,
сон
од кој не сакам да се разбудам...




10.03.1992

2 comments:

Anonymous said...

Ljubov,strast...seta taa ekstaticna sostojba koja pravi da se osekame poblisku do rajot.I nasiot covecki napor,za zal cesto zaluden,da ostaneme vo taa bozestvena magla zasekogas,i nikogas da ne se razbudime od toj son.
Barem jas taka ja doziveav pesnava:)

Rocka said...

da...

i odkoga ke go zagubime sonot, vecno tragame po nego, barajki gi momentite na rajska ubavina i neizmerna sreka, bi dale se za niv, pa duri i po cena veke nikogas da ne se razbudime...