QUO VADIS HOMO
Како што времето одминува
се почесто го газиме небото
ја продаваме уметноста
ја материјализираме љубовта
страста ја претвораме во похот
мислите во безвредност
Некогашното
пиење и духовност
станува
локање и обична пијанка
полна со навреди
зајадливи подсмеви
оптужби, фалења и празни зборови
Ми недостигаат деновите
на добар разговор
тиха светлина
и неколку литри Brandy
што тогаш не оплеменуваа...
16.06.1993
3 comments:
Prekrasno si ja opisal povrsnosta,hipokrizijata i materijalizmot na vremeto vo koe ziveeme...I ne samo toa...Tuku i taznata slika sto ja oddavaat nasite mladeski ideali koi godinite i rutinata gi pretvorile vo obicna magla.
Veruvaj uzivav dodeka ja citav pesnava...Delumno i poradi toa sto moite razmisli na ovaa tema celosno se poklopuvaat so tvoite:)
Ja napisav vo vremeto koga pocnavme da stanuvame "obicni, ja napisav od razicaruvanje vo svetot okolu mene...
Ines,
Mnogu mi znacat tvoite komentari,
Ti blagodaram :)
Има разлика во стилот, иако не помалку ми се допаѓа оваа песна од останатите.
Добро доловено, крајно романтичарски, особено она „тиха светлина“ и претварањето на страста во похот...
Убаво направено поету.
Post a Comment