.

04 February 2007

КРУГ НА ПРИРОДАТА

Се сеќавам на денот
кога од некаде те донесе ветерот,
беше мала и уморна, но носеше живот,
те примив во мојата почва
да растеме заедно ....

Те хранев тогаш, како и сега
ги пружи својте корења низ мене
ги испиваше мојте сокови,
Те држев цврсто иако научи
дека може да паднеш само на мене.

Ми се предаде во радост, и денес,
кога ке погледнам кон створителот
ги гледам твојте гранки над мене
срекен што со тебе сум поблиску
за да го милувам небото.

Не плаши се никогаш
кога секирите беснеат околу тебе
нема да дозволам да те одтргнат
и да те претвотат во оган
иако пак во мене ке се вратиш

Ќе дојде ден кога ке родиш дел од нас
плод што ке ја понесе нашата љубов
кога небото ке реши да го подари на ветерот
за да го однесе некаде далеку
за да ја заигра својата судбина



01.02.1993

1 comment:

немирната said...

Ubava pesna.. Dosta emocii se iskazani vo nea. Osobeno ovoj del mi ostavi vpecatok:
"Не плаши се никогаш
кога секирите беснеат околу тебе
нема да дозволам да те одтргнат
и да те претвотат во оган
иако пак во мене ке се вратиш".. deluva zastitnicki, bas onaka kako sto treba da bide... Odlicno! ;)