.

04 June 2007

ПОСЛЕ СЕ...

И што да се каже после се ?

После се ...
Како се да сме заборавиле
Но не..
Можеме ли навистина ?

Широки зеници
окружени со сонце,
Непознати патишта
покриени со темнина.
Две несреќи
срекно загубени
оковани во сребро
долу, под ѕвездите

После се...

Постои ли поток
што може лесно
да ја изгасне
разорената шума ?
Постои ли карпа
што може засекогаш
да ја запре
задивената река ?

После се...
Како се да завршило.
Но не...
Ја зборуваме ли вистината ?



14.12.1991

2 comments:

Pajo said...

Eve jas ke komentiram prv na ova...
Ne, nema nikogas skroz da se zaboravi se, ne postoi potok da ja izgasne razgorenata suma, samo da go ublazi pozarot, ne postoi karpa da ja zapre zdivenata reka samo da ja namali brzinara na viorot...
Kolku i da sme zaboravile, nikogas nema da ni bide se isto za toa sto pominalo... ;)

Rocka said...

Вистинска љубов никогаш не се заборава. Немојте ни да пробувате да ја оддтргнете од себе. Таа е засекогаш дел од Вас.
Научете да живеете со неа, да се сеќавате на убавите нешта, заборавете ги лошите моменти, тие ќе ви донесат само болка, ништо повеќе.

Кога веќе сте ја пуштиле да си оди... знаете дека не се враќа повеќе... а знаете и дека дел од Вас однела со себе... дајте го тој дел со насмевка.